Brus – gradić podno Kopaonika koji miriše na tradiciju

Tragovi istorije u srcu Kopaonika Brus kao varoš nastaje 1833. godine,

Tragovi istorije u srcu Kopaonika

Brus kao varoš nastaje 1833. godine, kada je Knjaz Miloš Obrenović naredio da se „na Brusu“ podigne crkva i formira naselje kao strateško uporište za odbranu Župe i Kopaonika, a sam toponim objašnjava se oblikom zemljišta između Rasine i Graševačke reke koje podseća na brus za oštrenje kose. Međutim, koreni bruskih sela sežu daleko dublje u prošlost: njihova imena beleže se u srednjovekovnim izvorima 14. veka i turskim spomenicima 15. veka, a najčešće potiču od zanimanja stanovnika, prirodnih osobina kraja ili legendi koje su sačuvale sećanja na stare bitke i naseljavanja. Tako Đerekari i Zlatari govore o sokolarstvu i ispiranju zlata, Graševci o rimskim topionicama, Razbojna o bojevima kneza Lazara i Janka Hunjadija, dok predanja o Kobilju i Žilincima (Žiljcima) čuvaju tragove doseljavanja posle Kosovskog boja. Mnoge naseobine dobile su imena po drveću – Vrbnica, Drenova, Grabovnica ili Lipovac – a druge po delatnostima prvih doseljenika, poput Tršanovaca, Ribara ili sela Kriva Reka koje je proisteklo iz osobenog toka istoimene reke. Bruska sela tako i danas čuvaju slojevitu istoriju kopaoničkog kraja: predanja, verovanja i sećanja utkana u imena ostaju trajno svedočanstvo života predaka i bogatog kulturnog nasleđa koje je oblikovalo ovaj kraj.

Putovati za mirisom hrane

Ušuškan u podnožju Kopaonika, Brus je mali grad koji na prvi pogled deluje mirno i nenametljivo, ali iza njegove jednostavnosti krije se posebna toplina i duh kakav se retko sreće. Ne može se poći ka Kopaoniku, a da se ne prođe kroz Brus – gradić koji već na samom ulazu odiše tradicijom, domaćinskom atmosferom i ukusima koji se pamte.
Prva stanica, i to bez dvoumljenja, trebalo bi da bude poslastičarnica „Pčela“. Otvorio ju je još 1928. godine Halim Ismailović, i od tada, već čitav vek, porodica čuva isti ukus, isti način rada, istu toplinu. Četiri generacije prenose ovu tradiciju, a burek iz „Pčele“ ima gotovo mitski status u Brusu. Hrskav, topao, masan taman koliko treba – jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto niko ko je iz Brusa ne prođe pored „Pčele“ a da ne svrati. Adresa vam neće biti potrebna – pitajte bilo koga na ulici i svi će vas uputiti.
pcelica bru
pocetak pcelica brus
piprema brus
pita brus
Ako se zadržite duže, malo dalje čeka vas picerija „Chiasso“, otvorena 3. januara 1999. godine. Ime je dobila po malom gradu na jugu Švajcarske, blizu italijanske granice, ali njen duh i ukus su zaista italijanski. Od dana kada je otvorena, recept za picu nije menjan, a ja iz svog ugla mogu reći da se ni ne sme menjati – njihov pica hleb sa slaninicom jednostavno ne smete propustiti.
picerija brus
spolja picerija brus
drugi deo picerija brus

Nova Zvezda Brusa

Danas Brus postaje sve značajnija tačka za turiste koji idu ka Kopaoniku, jer će uskoro u renoviranom izdanju ponovo zasijati hotel „Zvezda“ – simbol grada i nekada omiljeno mesto okupljanja. Novi kapacitet hotela omogućiće da Brus primi veći broj posetilaca i da više ljudi upozna ovaj kraj onako kako ga mi, rođeni ovde, poznajemo – polako, bez žurbe, sa pogledom na planine.

Letnji ritam Brusa

Tokom leta, ritam života u Brusu polako se spušta ka velikom olimpijskom bazenu, smeštenom ispod gradskog stadiona, odmah uz šetalište pored Rasine. Tamo se sve nekako prirodno sliva — kao da mesto samo zna da je to njegov letnji centar. Tu se mešaju glasovi dece koja uče prve skokove, sportista koji od ranog jutra treniraju, šetača koji se zaustave da uhvate malo hlada, i starijih koji dolaze samo da sednu, naslone se i slušaju kako teče Rasina. Taj prostor, u isto vreme miran i pun života, nosi onu posebnu energiju koju Brus ima samo leti — ritam koji nije bučan, ali je prisutan, lako primetan, gotovo nežan. Sve zajedno čini da letnji Brus diše sporije, široko i duboko, baš kao voda koja teče pored njega.

izvor: Brus ONLINE – Naslovna

Pogled koji otkriva Župu

Samo desetak kilometara dalje, iznad doline Rasine, uzdiže se stari grad Koznik – srednjovekovna tvrđava iz 14. veka, sagrađena na visini od 921 metra, na padinama planine Željin. Koznik je nekada bio značajno uporište u vreme kneza Lazara, a danas su ostale zidine koje ćute o prošlim vremenima, ali i dalje svedoče o bogatoj istoriji ovog kraja. Pogled sa Koznika pruža se preko cele Župe, i onaj ko se popne gore shvati koliko je ovaj deo Srbije nenametljivo lep. I kada se oseti ta jednostavnost i ležernost Brusa, shvati se koliko je život van njega često prenagljen, užurbano vođen i ne uvek kvalitetan. Brus podseća da postoji tempo koji dozvoljava da se stvari osete i dožive, a ne samo pretrče.

izvor: yt/Oaza

Teodora Jezdic, 5. Decembar 2025

Korisni linkovi: 

Editovala: Milica KLAJIC

Scroll to Top