Author name: Nemanja Dimitrijevic

Од Фиренце до Београда: бурни живот Наталије Обреновић Наталија Обреновић, рођена као Наталија Кешко 1859. године у Фиренци, била је краљица Србије од 1882. до 1889. године, као супруга краља Милана I Обреновића. Потичући из молдавског племства, њена младост је обележена губитком родитеља и образовањем које је преузео њен ујак. Њен брак са Миланом брзо је био оптерећен брачним и политичким тензијама: док се Милан приближавао Аустроугарској, Наталија је подржавала Русију. Њихов однос се погоршао до те мере да је Наталија 1887. године напустила земљу заједно са њиховим сином Александром. Развод је био изречен, а затим поништен, а 1889. године Милан абдицира у корист Александра, чиме Наталија накратко постаје регенткиња краљевине. Свтлост једне посвећености После принудног изгнанства и кратког повратка у Београд, Наталија је 1900. године дефинитивно протерана због противљења браку свог сина са Драгом Машин. Године 1903, Александар и Драга су убијени у државном удару, чиме је окончана династија Обреновић. Као последњи представник те лозе, Наталија се повлачи у Француску, прелази у католицизам и ступа у монашки ред. Свој живот посвећује добротворном раду, помажући ратним рањеницима и образовању жена, као и покровитељству уметника и интелектуалаца. Преминула је 1941. године у Сен Денију и сахрањена је на старом гробљу у Лардију, оставивши значајно културно и хуманитарно наслеђе. ФМСЕ одаје почаст Краљици Наталији Обреновић Дана 4. маја, у присуству госпође Анђелке Шимишић, конзулке Републике Србије, положили смо венце поводом 84. годишњице смрти краљице Наталије Обреновић. Иако је дуго живела далеко од Србије, краљица Наталија никада није заборавила своју отаџбину коју је дубоко волела. Својим великодушним заоставштинама оставила је трајан траг, посебно кроз подршку Универзитету у Београду и српском народу у целини. Нажалост, њен гроб је дуго био запостављен. Овим гестом одајемо почаст њеној непоколебљивој посвећености Србији. Церемонија је одржана у присуству господина Драгана Лернића, председника организације „Вивр ансамбл“. Извори:  Par unattributed — photovintagefrance, Domaine public, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=15769995 https://fr.wikipedia.org/wiki/Natalija_Obrenovi%C4%87

Већ скоро читав век, српски играчи остављају свој траг у француском првенству, доносећи са собом дашак класе, борбености и ригорозности типичне за Балкан. Од елегантног Ивана Бека тридесетих година до снажног Немање Матића данас у Олимпик Лиону, читава историја Лиге 1 исписује се и ћирилицом.   Француска, као земља која отвара врата талентима из Београда, Новог Сада или Ниша, видела је различите профиле играча: од непремостивих голмана попут Ивана Ћурковића до креативних везиста као што је Драган Стојковић „Пикси“, па све до ефикасних нападача попут Данјела Љубоје или Матеје Кежмана. Свака епоха имала је свог српског амбасадора, свог извиђача са оштро наоштреним копачкама. Данас се традиција наставља са именима као што је Немања Матић у Лиону, као и са играчима Монпељеа попут Николе Максимовића и младог Стефана Џодића, који на свој начин представљају континуитет везе између српског фудбала и Лиге 1. Поглед на ове путеве открива причу о подвизима, нади и наслеђу. FOOTBALL 2009-2010 Ligue 1 Kezman Crédit: AFP Олимпик Марсеј (1990–1994) Надимак „Пикси“, Драган Стојковић је један од највећих техничара Балкана. Дошавши у ОМ у време ере Тапија, ограничен је повредама, али на свакој утакмици Велодрома показује свој квалитет. ➡️ Број утакмица у првенству: 32➡️ Број голова: 5 Визија игре, прецизна додавања и ретка елеганција: Пикси остаје запамћен као уметник са лоптом. Пари Сен Жермен (2008–2010) Најављен као велико појачање у нападу Париза, бивши нападач ПСВ-а и Челсија стиже у ПСЖ 2008. са снажном европском репутацијом. ➡️ Утакмице у свим такмичењима: 53➡️ Број голова: 10 Иако није успео да се трајно наметне као стартер, показао је борбеност и оставио утисак професионалца и искусног европског играча. ФК Сет (1932–1935) Изузетан центарфор, Иван Бек је један од првих српских играча који је наступао у Француској. Долази тридесетих година и брзо постаје кључна фигура ФК Сета, са којим осваја историјску дуплу круну 1934. године. Сошо, Стразбур, ПСЖ, Ница, Гренобл, Ланс (1998–2011) Путник Лиге 1, Данјел Љубоја оставио је траг у бројним француским клубовима. ➡️ Утакмице у Лиги 1: 215➡️ Голови: 45 Нападач необичног стила, снажан и технички обдарен, постао је редован стрелац и играч који је волео спектакл, верни представник идеје лепог фудбала. Српски играчи у Лиги 1 данас Четворица играча данас доносе српски акценат на терене Лиге 1, сваки на свој начин: искуство, дисциплину, младост и потенцијал. Nemanja Matić је прави метронoм везног реда Олимпика из Лиона, који доноси мирноћу и контролу игре.Đorđe Petrović у Стразбуру је постао непремостива брана са импресивним бројем одбрана.Nikola Maksimović у Монпељеу доноси искуство одбрани, иако га је повреда зауставила.Stefan Džodić представља младу наду клуба, иако још увек стиче искуство. Четири различита пута, али исти борбени дух и све већи утицај у француском фудбалу. Олимпик Лион (од јануара 2024) Дошавши у Лион у јануару 2024. године из Рена за 2,6 милиона евра, Немања Матић је брзо донео стабилност у везном реду. Био је кључан у великом резултатском повратку екипе, која је са дна табеле дошла до места које води у Европу. У више од једне сезоне одиграо је 50 утакмица у свим такмичењима. РК Стразбур (од 2024) Дошавши на позајмицу из Челсија 2024, Ђорђе Петровић се брзо наметнуо као кључни играч Стразбура. Са својих 1,94 м доминира у шеснаестерцу и бележи импресивне статистике, укључујући велики број „чистих мрежа“ и висок проценат одбрана. Монпеље ХСЦ (од 2024) Млади одбрамбени играч Стефан Џодић прикључен је првом тиму током сезоне 2024–2025. Иако је добио црвени картон против Марсеја, остаје важан пројекат клуба за будућност Монпеље ХСЦ (од октобра 2024) Искусни штопер Никола Максимовић појачао је одбрану Монпељеа у октобру 2024. године. Играо је 7 утакмица пре тешке повреде која га је удаљила са терена до краја сезоне.

Делегација Федерације младих Срба Европе (FJSE) састала се са господином Jérôme Bouyjou, шефом Бироа за људска права UNMIK и представником Канцеларије високог комесара Уједињених нација за људска права OHCHR на Kosovo. Разговори су били усмерени на актуелну ситуацију на Косову (Резолуција 1244), као и на питања у вези са поштовањем основних људских права, посебно права српске заједнице.  

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у данашњој Хрватској, тадашњој територији Аустроугарског царства. Српског порекла, одрастао је у образованој породици: његов отац, православни свештеник, био је и писац, док се његова мајка, самоука, истицала изузетним талентом за израду и проналажење кућних алата. Почеци у науци Тесла је студирао електротехнику у Аустрији, а затим радио у Европи пре него што се 1884. године преселио у Сједињене Америчке Државе. По доласку, кратко је сарађивао са Томасом Едисоном, али су њихове различите научне визије брзо довеле до раскида сарадње. Тесла је пре свега познат по промоцији употребе наизменичне струје (AC), коју је сматрао далеко ефикаснијом од једносмерне струје (DC) коју је заступао Едисон. У партнерству са индустријалцем Џорџом Вестингхаусом, допринео је изградњи прве велике хидроелектране на Нијагариним водопадима, засноване на његовој технологији наизменичне струје. Визионарски проналазач   Током свог живота, Тесла је пријавио око 300 патената који обухватају приближно 125 проналазака, од којих су многи неправедно приписани Едисону. Развијао је нове приступе у конверзији енергије и сматра се једним од најблиставијих и најкреативнијих инжењера краја XIX и почетка XX века. Ипак, Тесла је себе више видео као „откривача“ него као проналазача. Увек испред свог времена, Тесла је осмишљавао идеје које су у његово доба деловале неоствариво, попут бежичног преноса енергије на велике удаљености. У ту сврху започео је изградњу монументалне куле — Варденклиф куле — подигнуте између 1901. и 1917. године на Лонг Ајленду, у близини Њујорка. Овај амбициозни пројекат, намењен омогућавању бежичне телефоније, трансатлантске бежичне комуникације и преноса енергије, био је напуштен због недостатка финансија. Тесла је такође предвидео изненађујуће модерне технологије, као што су факс, геолокација, синхронизација сатова и бежично емитовање музике и информација — у време када ти појмови још нису постојали. Крај живота и постхумно признање Никола Тесла је умро 7. јануара 1943. године, у 86. години живота. Преминуо је сам у својој хотелској соби (соба 3327 у хотелу „New Yorker“) у Њујорку, највероватније од тромбозе коронарних артерија (срчаног удара). Данас се Никола Тесла слави као геније који је био далеко испред свог времена, чији су радови дубоко обликовали савремени свет. Јединица за мерење магнетног поља носи његово име (тесла), а и позната компанија Tesla, Inc., коју је основао Илон Маск, одаје му почаст. Извори:  https://fr.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla https://www.nikolateslalegend.com/ Par Napoleon Sarony — Marc Seifer Archive, Domaine public, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=30659157

Режисер српског порекла, Емир Кустурица је један од ретких филмских стваралаца у свету који је освојио две Златне палме на Филмском фестивалу у Кану. Са својим барокним, неукалупљивим и сатиром прожетим универзумом, он сам по себи оличава једну посебну визију југословенског филма: уметност претеривања, карневалске трагедије и ангажованог бурлескног израза. Његова каријера учинила га је неочекиваним мостом између Балкана и Западне Европе. 1985: „Отац на службеном путу“, детињство у срцу тоталитаризма Међународно признање долази 1985. године са филмом Отац на службеном путу (Otac na službenom putu), делом насталим по сценарију писца Абдулаха Сидрана. Филм урања у Југославију педесетих година, у време Тита, где је један човек послат у логор након што је критиковао режим. Причa је испричана кроз очи његовог сина, детета које је истовремено наивно и посматрач, и које постаје тихи сведок политичке репресије. Кроз тај дечји поглед, Кустурица приступа диктатури са изузетном суптилношћу, без идеолошке тежине, спајајући емоцију и критичку дистанцу. Жири Канског фестивала, којим је тада председавао Милош Форман, додељује му Златну палму. Овај филм, дубоко југословенски по свом културном контексту, истовремено осваја својом универзалношћу. 1995: „Подземље“, рат као трагична фарса Десет година касније, 1995, Кустурица се враћа у Кан са амбициозним пројектом: Подземље (Underground). Овај филм прати, кроз надреалне авантуре двојице пријатеља, педесет година југословенске историје, од Другог светског рата до крвавих сукоба деведесетих. Барокно и разуђено дело, на граници хаоса, Подземље је истовремено историјска хроника и оштра политичка басна. Уз експлозивну музику Горана Бреговића, филм спаја апсурд и епопеју, изазивајући и одушевљење и контроверзе, посебно због свог провокативног читања блиске прошлости. Упркос расправама, кански жири му додељује другу Златну палму. Кустурица тако постаје културна фигура некадашње Југославије, у средишту постратних идентитетских тензија. А после Кустурице? Српски филм између отпора и обнове Иако Кустурица остаје најпознатија фигура српског филма у Кану, и други редитељи наставили су да доносе балканску стварност на светску сцену. Желимир Жилник, пионир покрета „црног таласа“, још од шездесетих година развија радикалан документарни филм који истражује друштвене и политичке маргине Југославије. Срђан Драгојевић, са филмом Лепа села лепо горе (1996), нуди провокативан и директан поглед на рат у Босни, мешајући црни хумор и оштру друштвену критику. Редитељи попут Стефана Арсенијевића или Бојана Вулетића, представници новог српског филма, редовно учествују на европским фестивалима. Њихова савремена дела, често прожета апсурдом, разочарањем и друштвеном критиком, сведоче о дубокој луцидности. Иако је њихова присутност у Кану дискретнија, ови аутори настављају традицију захтевног филма, укорењеног у стварности и далеко од стереотипа. Стваралаштво између сећања и политике Двоструко признање Емира Кустурице не представља само индивидуални успех. Оно симболизује пробој балканског филма на светску сцену. Кроз своје разнобојне и алегоријске филмове, Кустурица је показао да уметност може да изрази оно што политика више не сме, нудећи свету јединствено, узнемирујуће и неопходно читање историје једног народа у распаду.      Извори: https://www.festival-cannes.com/ Photo: Par Victor Dmitriev — Travail personnel, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=7430935 https://fr.wikipedia.org/wiki/Emir_Kusturica