култура

Већ скоро читав век, српски играчи остављају свој траг у француском првенству, доносећи са собом дашак класе, борбености и ригорозности типичне за Балкан. Од елегантног Ивана Бека тридесетих година до снажног Немање Матића данас у Олимпик Лиону, читава историја Лиге 1 исписује се и ћирилицом.   Француска, као земља која отвара врата талентима из Београда, Новог Сада или Ниша, видела је различите профиле играча: од непремостивих голмана попут Ивана Ћурковића до креативних везиста као што је Драган Стојковић „Пикси“, па све до ефикасних нападача попут Данјела Љубоје или Матеје Кежмана. Свака епоха имала је свог српског амбасадора, свог извиђача са оштро наоштреним копачкама. Данас се традиција наставља са именима као што је Немања Матић у Лиону, као и са играчима Монпељеа попут Николе Максимовића и младог Стефана Џодића, који на свој начин представљају континуитет везе између српског фудбала и Лиге 1. Поглед на ове путеве открива причу о подвизима, нади и наслеђу. FOOTBALL 2009-2010 Ligue 1 Kezman Crédit: AFP Олимпик Марсеј (1990–1994) Надимак „Пикси“, Драган Стојковић је један од највећих техничара Балкана. Дошавши у ОМ у време ере Тапија, ограничен је повредама, али на свакој утакмици Велодрома показује свој квалитет. ➡️ Број утакмица у првенству: 32➡️ Број голова: 5 Визија игре, прецизна додавања и ретка елеганција: Пикси остаје запамћен као уметник са лоптом. Пари Сен Жермен (2008–2010) Најављен као велико појачање у нападу Париза, бивши нападач ПСВ-а и Челсија стиже у ПСЖ 2008. са снажном европском репутацијом. ➡️ Утакмице у свим такмичењима: 53➡️ Број голова: 10 Иако није успео да се трајно наметне као стартер, показао је борбеност и оставио утисак професионалца и искусног европског играча. ФК Сет (1932–1935) Изузетан центарфор, Иван Бек је један од првих српских играча који је наступао у Француској. Долази тридесетих година и брзо постаје кључна фигура ФК Сета, са којим осваја историјску дуплу круну 1934. године. Сошо, Стразбур, ПСЖ, Ница, Гренобл, Ланс (1998–2011) Путник Лиге 1, Данјел Љубоја оставио је траг у бројним француским клубовима. ➡️ Утакмице у Лиги 1: 215➡️ Голови: 45 Нападач необичног стила, снажан и технички обдарен, постао је редован стрелац и играч који је волео спектакл, верни представник идеје лепог фудбала. Српски играчи у Лиги 1 данас Четворица играча данас доносе српски акценат на терене Лиге 1, сваки на свој начин: искуство, дисциплину, младост и потенцијал. Nemanja Matić је прави метронoм везног реда Олимпика из Лиона, који доноси мирноћу и контролу игре.Đorđe Petrović у Стразбуру је постао непремостива брана са импресивним бројем одбрана.Nikola Maksimović у Монпељеу доноси искуство одбрани, иако га је повреда зауставила.Stefan Džodić представља младу наду клуба, иако још увек стиче искуство. Четири различита пута, али исти борбени дух и све већи утицај у француском фудбалу. Олимпик Лион (од јануара 2024) Дошавши у Лион у јануару 2024. године из Рена за 2,6 милиона евра, Немања Матић је брзо донео стабилност у везном реду. Био је кључан у великом резултатском повратку екипе, која је са дна табеле дошла до места које води у Европу. У више од једне сезоне одиграо је 50 утакмица у свим такмичењима. РК Стразбур (од 2024) Дошавши на позајмицу из Челсија 2024, Ђорђе Петровић се брзо наметнуо као кључни играч Стразбура. Са својих 1,94 м доминира у шеснаестерцу и бележи импресивне статистике, укључујући велики број „чистих мрежа“ и висок проценат одбрана. Монпеље ХСЦ (од 2024) Млади одбрамбени играч Стефан Џодић прикључен је првом тиму током сезоне 2024–2025. Иако је добио црвени картон против Марсеја, остаје важан пројекат клуба за будућност Монпеље ХСЦ (од октобра 2024) Искусни штопер Никола Максимовић појачао је одбрану Монпељеа у октобру 2024. године. Играо је 7 утакмица пре тешке повреде која га је удаљила са терена до краја сезоне.

Делегација Федерације младих Срба Европе (FJSE) састала се са господином Jérôme Bouyjou, шефом Бироа за људска права UNMIK и представником Канцеларије високог комесара Уједињених нација за људска права OHCHR на Kosovo. Разговори су били усмерени на актуелну ситуацију на Косову (Резолуција 1244), као и на питања у вези са поштовањем основних људских права, посебно права српске заједнице.  

Режисер српског порекла, Емир Кустурица је један од ретких филмских стваралаца у свету који је освојио две Златне палме на Филмском фестивалу у Кану. Са својим барокним, неукалупљивим и сатиром прожетим универзумом, он сам по себи оличава једну посебну визију југословенског филма: уметност претеривања, карневалске трагедије и ангажованог бурлескног израза. Његова каријера учинила га је неочекиваним мостом између Балкана и Западне Европе. 1985: „Отац на службеном путу“, детињство у срцу тоталитаризма Међународно признање долази 1985. године са филмом Отац на службеном путу (Otac na službenom putu), делом насталим по сценарију писца Абдулаха Сидрана. Филм урања у Југославију педесетих година, у време Тита, где је један човек послат у логор након што је критиковао режим. Причa је испричана кроз очи његовог сина, детета које је истовремено наивно и посматрач, и које постаје тихи сведок политичке репресије. Кроз тај дечји поглед, Кустурица приступа диктатури са изузетном суптилношћу, без идеолошке тежине, спајајући емоцију и критичку дистанцу. Жири Канског фестивала, којим је тада председавао Милош Форман, додељује му Златну палму. Овај филм, дубоко југословенски по свом културном контексту, истовремено осваја својом универзалношћу. 1995: „Подземље“, рат као трагична фарса Десет година касније, 1995, Кустурица се враћа у Кан са амбициозним пројектом: Подземље (Underground). Овај филм прати, кроз надреалне авантуре двојице пријатеља, педесет година југословенске историје, од Другог светског рата до крвавих сукоба деведесетих. Барокно и разуђено дело, на граници хаоса, Подземље је истовремено историјска хроника и оштра политичка басна. Уз експлозивну музику Горана Бреговића, филм спаја апсурд и епопеју, изазивајући и одушевљење и контроверзе, посебно због свог провокативног читања блиске прошлости. Упркос расправама, кански жири му додељује другу Златну палму. Кустурица тако постаје културна фигура некадашње Југославије, у средишту постратних идентитетских тензија. А после Кустурице? Српски филм између отпора и обнове Иако Кустурица остаје најпознатија фигура српског филма у Кану, и други редитељи наставили су да доносе балканску стварност на светску сцену. Желимир Жилник, пионир покрета „црног таласа“, још од шездесетих година развија радикалан документарни филм који истражује друштвене и политичке маргине Југославије. Срђан Драгојевић, са филмом Лепа села лепо горе (1996), нуди провокативан и директан поглед на рат у Босни, мешајући црни хумор и оштру друштвену критику. Редитељи попут Стефана Арсенијевића или Бојана Вулетића, представници новог српског филма, редовно учествују на европским фестивалима. Њихова савремена дела, често прожета апсурдом, разочарањем и друштвеном критиком, сведоче о дубокој луцидности. Иако је њихова присутност у Кану дискретнија, ови аутори настављају традицију захтевног филма, укорењеног у стварности и далеко од стереотипа. Стваралаштво између сећања и политике Двоструко признање Емира Кустурице не представља само индивидуални успех. Оно симболизује пробој балканског филма на светску сцену. Кроз своје разнобојне и алегоријске филмове, Кустурица је показао да уметност може да изрази оно што политика више не сме, нудећи свету јединствено, узнемирујуће и неопходно читање историје једног народа у распаду.      Извори: https://www.festival-cannes.com/ Photo: Par Victor Dmitriev — Travail personnel, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=7430935 https://fr.wikipedia.org/wiki/Emir_Kusturica

Вече CIOFF-а које слави традицију и пријатељство међу народима Напомена аутора — Овај чланак нема за циљ да све објасни. Његова сврха је пре свега да пробуди жељу: жељу да поново откријемо традиционалне игре, да одемо на неки наступ, да подржимо фолклорне ансамбле и, када је реч о нама, да с поносом представљамо српску културу. Прњавор (Мачва, Србија), 8. август 2025. — У Културном центру Прњавор, макар на једно вече, сцена је постала раскрсница традиција. Шарени костими, заразни ритмови и погледи пуни разумевања учинили су да читава сала дише у истом ритму. О CIOFF-у CIOFF (Међународни савет организација фестивала фолклора и традиционалне уметности) окупља фестивале, ансамбле и љубитеље народне културе са циљем очувања, промоције и преношења народних традиција света. Његов заштитни знак је сусрет кроз сценску уметност, уз поштовање идентитета и жељу за дељењем културног богатства. Сала која окупља Представа је одржана у затвореном простору, на сцени, у амбијенту налик позоришном: прецизни изласци, пажљиво осмишљено осветљење и беспрекорно уиграни прелази. Општи утисак? Врхунска организација која је на најбољи начин истакла и уметнике и фолклорне традиције које представљају. Ђенка, водитељ вечети Посебно признање припада Џенки, водитељу и истинској спони целокупног програма. Са различитим костимима — некада у бојама Србије, некада као омаж земљама гостима — уз осећај за ритам и суптилан хумор, представљао је сваки ансамбл, одавао признање играчима и са лакоћом освајао публику. Сваки његов наступ био је праћен правим речима, а сваки завршетак искреним осмехом. Ансамбли: најупечатљивији тренуци Ансамбл Аргентина пулс заједништва Топла и готово породична енергија. Осећа се дијалог генерација, наслеђени покрет који се изнова осмишљава. Удари потпетица као да позивају публику, а публика одговара. Тај круг размене оставља осмех који дуго траје. Русија – Чисте линије дах који застаје Младалачка снага, усправан став и изузетна прецизност покрета. Подизања и акробатски елементи приближавају се гимнастичкој виртуозности, али без губитка фолклорне музикалности. Неколико тренутака оставило је публику без даха, након чега су уследили снажни аплаузи. Кипар – Уметност мере Овде се елеганција крије у детаљима: пажљиво коришћени реквизити, одмерени уласци и ненаметљиви изласци са сцене. Кореографија у којој је свака пауза важна, а колектив испред индивидуалног истицања. Једно острво, једна душа. Француска (Бретања) – Со ветра Збијени кругови, повезане руке и ритам који опчињава. Бретања ништа не објашњава — она вас увлачи у игру. Човек се затекне како несвесно прати такт, као да га носи неки унутрашњи бал. Република Српска – Понос и прецизност Беспрекорне линије, правилни нагласци и узорна дисциплина. Управо тај спој реда и радости даје сјај великим ансамблима: склад као обећање, ношња као празник. Србија – Дом и корени Када српски ансамбли изађу на сцену, атмосфера у сали се мења. Снага ритма, радост кола која се формирају и сигурност корака преношених генерацијама. То је наш дом, али отворен за све — српско гостопримство изражено кроз музику и игру. Тренутак посвећен Србији Врхунац вечери био је тренутак када је сваки ансамбл извео мотив српског кола, уклапајући га у сопствени кореографски језик. Варијација на тему кола представљала је поздрав земљи домаћину: поштовање традиције и слободу тумачења. Јединство у различитости — дух CIOFF-а на делу.   Зашто је ово важно (за ФМСЕ) За Федерацију младих Срба Европе овај догађај представља мост: између младих људи Европе, између породичног наслеђа и савремене сцене, између Србије коју носимо у себи и радозналости коју негујемо. Традиција није музејски експонат — она живи када се игра и преноси када друге позовемо у коло. Хвала Хвала CIOFF-у на позиву и поверењу. Хвала Културном центру Прњавор на срдачном и пажљивом гостопримству. Хвала свим ансамблима на њиховој великодушности. И, изнад свега, хвала Џенки — ваш дар да представљате, повезујете и одате признање и уметницима и публици дао је ритам читавој вечери.   Коло – укратко Коло је српска народна игра која се изводи у кругу или ланцу, држећи се за руке, уз понављајуће кораке који захтевају изузетну ритмичку прецизност. Постоје бројне регионалне варијанте. Његова снага лежи у привидној једноставности и способности да окупља људе.   Стефан Мијаиловић, 19. новембар 2025.

Поводом објављивања песничке збирке Симоне Дмитровић „Осим шумског пожара“, коју су заједнички објавиле издавачке куће Славитид и ПЛАН Б, Захари Зауи, носилац мастер дипломе МЕГЕН са Сорбоне, написао је приказ овог дела. Позивамо вас да га откријете у наставку.

Замислите: стојите у париском атељеу, окружени платнима која тек треба да постану део историје српске уметности. Или седите за истим столом где су српски владари преговарали о судбини једне мале балканске државе, у тренутку када је Европа мењала лице. Ово није туристичка прича о Паризу. Ово је прича о томе шта Париз уради са човеком који му приђе отвореног срца — и затворених очију. Владар који је у Француској упознао европске идеје слободе и модерног друштва, док је други градио дипломатске везе са Паризом у тренутку када је Европа мењала своје лице. Биће речи и о владару који није волео власт већ луксуз Париза и његову уметничку сцену. У исто време, у париским атељеима и галеријама, настаје друга врста историје. Уметница која открива модерну уметност и доноси нову енергију српском сликарству. Сликар који проналази инспирацију у Монпарнасу и ствара дела под утицајем париске авангарде. Ту је и енигматични млади колекционар који у Паризу сарађује са најважнијим именима модерне уметности и ствара једну од најфасцинантнијих колекција свог времена. И наравно, најпознатији српски сликар који разуме како Париз види елеганцију, престиж и слику друштва. Предавање ће се одржати у сарадњи Културног хира и 4. јуна у Паризу. Ово није предавање.Ово је сусрет са причама које су чекале да буду испричане.   Резервишите своје место

Већ се купе Ils se rassemblent déjà Већ се купе, већ се купе,Да попуне празне клупе,Да у сјајну ступе зграду,Уз пуцњаву и параду –Да уреде наше ствари,Избраници, скупштинари, Ја већ видим њина лица,Чујем хуку са седница,Видим да се добро спрема: Неко ћути, неко дрема,Неком ђаво неда мира,Неко ваздан протестира. Састали се ”наши”, ”ваши”,Опоненти, аминаши,Заузели сјајну зградуУз пуцњаву и параду, Да поредак врате стари –Избраници, скупштинари. Аминаши-скупштинари, И ви нови, и ви стари!Подла дела подлих људиПотомство ће да осуди,Гнушаће се деца вашаОд отаца-аминаша. Војислав Илић, 29 јун 1886. Ils se rassemblent, ils se rassemblent,Pour remplir les bancs vides,Pour occuper le splendide édifice,Au milieu des salves et de la parade,Afin de régler notre cause,Les élus, les députés.  Je vois déjà leurs visages,J’entends le tumulte des séances,Je vois que du bon se prépare :L’un est muet, l’autre sommeille,À certains, le diable ne laisse aucun repos,D’autres protestent avec ardeur. Les « nôtres » et les « vôtres »Se sont réunis,Opposants et aminasi*,Ils ont pris possession du splendide édifice,Au milieu des salves et de la parade,Pour rétablir l’ancien ordre –Nos élus, nos députés.  Aminasi*-députés,Vous les nouveaux comme les anciens !Les actes vils des hommes vils,La postérité les condamnera ;Vos enfants rougiront de honte,Sous l’héritage de leurs pères transfuges. Vojislav Ilić, 29 juin 1886. *Les aminasi (ou aminissiens) désignent des personnes perçues comme des opportunistes politiques, changeant de parti en fonction des rapports de force et de l’accès au pouvoir, sans attachement idéologique réel. Leur caractéristique principale serait d’acquiescer systématiquement aux orientations de leurs dirigeants politiques, en disant « amen » à toutes les décisions, d’où l’origine du terme. Војислав Илић Војислав Илић (Београд, 20. април 1860 — Београд, 2. фебруар 1894) био је српски песник. Рођен је у Београду као син песника Јована Илића, а имао је три брата међу којима је и књижевник Драгутин Илић. Први разред гимназије је понављао чак три пута, за три године. Касније је на своју руку „као ванредни студент ”похађао две године предавања из „права“ у Великој школи. Међутим истовремено је активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Он не успева да добије никакву службу све до 1887. г. у време најплоднијег песничког рада проводи без икаквих материјалних средстава, припадајући оном слоју интелигенције ван државне службе, коју је у скупштини званично окарактерисан као „интелектуални шљам“. „Илићево песништво између 1886. и 1889. г. представља веома снажну политичку и социјалну критику Србије после српско-бугарског рата. У то време настале су Илићеве најпознатије политичке сатире уперене против омрзнуте владе која је водила и изгубила рат против Бугарске. Прва у том низу настала је песма Скупштинарима (Већ се купе…) у којој Илић заузима критички став према познатом изборном споразуму између радикала и либерала уочи скупштине у Нишу (од 30. јуна).“ Милорад Павић У животу умногоме је делио судбину других писаца свог времена: често је мењао послове у Београду и унутрашњости, живео у оскудици, велики део времена проводио у кафани и неуредним, боемским животом још више погоршао своје ионако слабо здравље, због политичких уверења бивао прогањан од власти, и умро млад. Иако је писао кратко време, свега петнаестак година, оставио је обимно и разноврсно дело. За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892), којима треба додати велики број песама расутих по часописима и заосталих у рукопису. Vojislav Ilić Vojislav Ilić (Belgrade, 20 avril 1860 — Belgrade, 2 février 1894) était un poète serbe. Il est né à Belgrade, fils du poète Jovan Ilić, et avait trois frères, parmi lesquels l’écrivain Dragutin Ilić. Il a redoublé la première année du lycée à trois reprises, sur une période de trois ans. Plus tard, de sa propre initiative, en tant qu’« étudiant libre », il a suivi pendant deux ans les cours de droit à la Grande École. Cependant, il a en même temps participé activement à la vie littéraire et politique de la jeunesse étudiante, sans toutefois passer ses examens. Il ne parvient pas à obtenir un emploi stable avant 1887 et, au moment de sa période la plus féconde sur le plan poétique, il vit sans aucun moyen matériel, appartenant à cette couche d’intellectuels en dehors de la fonction publique que l’Assemblée avait officiellement qualifiée de « déchets intellectuels ». La poésie d’Ilić entre 1886 et 1889 représente une critique politique et sociale très puissante de la Serbie d’après la guerre serbo-bulgare (1885-1886). C’est à cette époque qu’ont été créées ses plus célèbres satires politiques dirigées contre le gouvernement détesté, qui a mené et perdu la guerre contre la Bulgarie. La première de ces œuvres est le poème Aux députés (« Ils se rassemblent déjà… »), dans lequel Ilić adopte une position critique à l’égard du célèbre accord électoral entre radicaux et libéraux à la veille de l’assemblée de Niš (du 30 juin). Dans sa vie, il a largement partagé le destin de nombreux écrivains de son époque : il changeait souvent d’emplois à Belgrade et en province, vivait dans la précarité, passait une grande partie de son temps dans les kafana (les cafés, à l’image de ceux des Lumières où l’on écrivait, débattait et réfléchissait) et menait une vie bohème et désordonnée qui détériora encore davantage sa santé déjà fragile. En raison de ses convictions politiques, il fut persécuté par les autorités et mourut jeune. Bien qu’il n’ait écrit que pendant une courte période, environ quinze ans, il a laissé une œuvre abondante et variée. De son vivant, il a publié trois recueils de poèmes (1887, 1889, 1892), auxquels il faut ajouter un grand nombre de poèmes dispersés dans des revues et laissés en manuscrit.

🥂 ФЈСЕ ПАРИЗ — AFTERWORK | Крај сезоне 📅 19. јун | 19h 📍 Les Lumières — 56 Boulevard Voltaire, 75011 Paris Сезона се не завршава у тишини. 🇷🇸 Дођите да затворимо ово поглавље онако како доликује — уз добру музику, позната лица и атмосферу која подсећа зашто волимо оно што радимо. Наша музика, наше друштво, наш вибе. 💥 Журка је у Паризу — афтер је у Мирјеву. Видимо се! 🎶🔥

Стефан Здравковић, познат под именом Принц од Врања, српски је певач рођен 1993. године у Врању. Од детињства живи у Београду, а поред певања свира и гитару и бубњеве. Пре него што се потпуно посветио музици, био је шампион и вицешампион Србије у каратеу, чак и члан националне репрезентације. Музиком је почео да се бави са 15 година, оснивајући са пријатељима из средње школе групу Шеста жица. Упоредо је студирао филологију на Београдском универзитету, где се специјализовао за скандинавске језике и књижевности, посебно норвешки језик. Од 2016. године главни је певач групе Сизип. Године 2020. тумачио је насловну улогу у мјузиклу Исус Христ Суперстар, у продукцији Културног центра Студентског града Универзитета у Београду. Учествовао је и на бројним музичким фестивалима – на Славјанском базару у Белорусији, као и на разним догађајима у Бугарској, Казахстану, Литванији, Италији и Шпанији. Године 2021. такмичио се у емисији Гласът на България (бугарска верзија Гласа), где је импресионирао чланове жирија, али је елиминисан пре финала. Евровизија 2025 – Србија блиста, чак и без финала Ове године Принц од Врања дирнуо је срца Срба својом песмом „Мила“, која је победила на такмичењу Песма за Евровизију 2025. Нажалост, у полуфиналу се Србија није пласирала даље – по први пут од 2017. године. Ипак… Србија није рекла последњу реч! Победа је дошла на други начин: Теја (Теодора Шпирић), Аустријанка српског порекла, коаутор је песме „Wasted Love“, која је ЈЈ-у и Аустрији донела трофеј Евровизије 2025. Између емоција на сцени и тријумфа иза кулиса, Србија је ове године оставила прави траг. Без финала – али с поносом нетакнутим! Извори:  https://fr.wikipedia.org/wiki/Princ_od_Vranje https://n1info.rs/magazin/showbiz/zbog-cega-je-glasanje-na-ovogodisnjoj-evroviziji-bilo-zanimljivo/ https://www.youtube.com/watch?v=eoSCoV9s2ak https://www.youtube.com/watch?v=7h8yw_9bCV8&list=RDEMleViyZ7nXxvsowEeNoHrMA&start_radio=1 https://www.youtube.com/watch?v=18BCbtvDcag